Kuvarove kletve i druge gadosti

Srđane,”Kuvarove kletve i druge gadosti”, prva je Vaša knjiga koju sam ja pročitao. Naravno, sada imam veliku želju i da pročitam još nešto od Vas. Način na koji Vi anticipirate pojam Zla sa jednom mikrosredinom, ne zaobilazeći pri tom složene fabularne zaplete, a narativni tok od golemog vremenskog razdoblja smeštajući u tako mali stranični prostor, ne zaboravljajući da iz svakodnevnih životnih sitnica, izvlačite suštinu, zaista su monumentalni i zadivljujući. Meni kao piscu je uvek bio problem da beskrajno granam radnju, i kao Vi, da je oplemenjujem obiljem likova koji će svi tako skladno da se nadograde u svojim odnosima. Zato sam uvek u svojim književnim ostvarenjima bežao u psihologiju, u varljivi svet čovekove unutrašnjosti, u portretisanje ličnosti, a to je sve, kako je to jednom rekao Danilo Kiš - ako niste Dostojevski, veoma opasno. Međutim, svakako da najveća vrednost “Kuvarove kletve” nije u tehničkoj besprekornosti Vaše minimalističke proze, nego u dubini poruke koja ostaje posle svakog događaja kojeg se Vaše pero dotakne.

“Kuvarove kletve” su me podsetile na Fransiska Goju, na izložbu njegovih “Kapricos” grafika koju sam pre dve godine imao prilike da vidim. Isti Nakazni svet, isti čudovišni likovi čija se ljudskost sasvim izgubila u senci monstrouznosti, ista sredina koja je do te mere poprimila oblik Nakaradnosti, da su dovedeni u pitanje i same vrednosti na kojima nam počiva civilizacija. Utvare sa Gojinih grafika i Vaša knjiga, sjajno se nadopunjuju.

Dotakli ste se sučtinskog problema filozofije joč od vremena biblijskog Jova, koje i mene neprestano zaokuplja: problem ZLA. Odakle Ono dolazi, otkud Ono u načim životima? Genijalni ruski režiser Andrej Tarkovski, u svom kultnom filmu “Rubljov”, kaže da se Zlo već toliko isprepletalo sa ljudima da je prestalo biti nezavisna kategorija u vremenu i prostoru, i poprimilo ljudski oblik. Tarkovski je takođe oštroumno primetio da će umetnost postojati dok god postoji i ljudska patnja. U svetu u kojem Blaženstvo bude dostignuto, umetnost neće više biti potrebna.

Hemingvej je rekao da je pravo umetničko delo samo ono koje nešto govori o životu. U Vašem romanu ja sam jasno spoznao svu ubitačnost naše palanačke filozofije. Na sceni je već uveliko popularisanje nekakvog amoralističkog duha, jedne ničeanske ravnodušnosti na bol, patnju i potrebe drugih. Potrebne su nam priče poput Vaše, sa jasnom porukom da je Problem savremenog sveta, ipak, izgleda, isključivo moralne prirode.

Srdačan pozdrav!

Vladimir Vujinović, književnik iz Sombora