Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (2006) – Profilisanje kulturnog modela

(…) S obzirom da je srpska književnost tokom devedesetih obeležena dubokim tragom ratnog iskustva, tako da su karakter i brutalnost sukoba u kome se raspala bivša Jugoslavija umnogome odredili senzibilitet književnih dela koja su se bavila tim temama, dajući im vrlo često višak zapaljivog patriotizma, pisci su se nakon toga uglavnom okrenuli svakodnevici. To se ponovilo i u prethodnoj godini. Ako se baci letimičan pogled na romane koji su ušli u najuži izbor za NIN-ovu nagradu – „Most“ Zorana Živkovića, „Četiri zida i grad“ Zvonka Karanovića, „Emilija Leta“ Mirjane Mitrović, „Komo“ Srđana Valjarevića i „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ Svetislava Basare, jedino Karanovićevi junaci koračaju kroz mizancen satkan od događaja novije istorije. Njegov glavni junak Vladan Mitić – Tatula, svojevremeno student na uglednoj umetničkoj akademiji u Amsterdamu, vraća se 1991. godine u Srbiju, da bi postao žrtva balkanskih ratova iz kojih izlazi kao invalid. Osim ove knjige, prizori ratnih i poratnih zbivnja proviruju još između pasaža romana „Kroz pustinju i prašinu“ Srđana Tešina, u kome se klanica devedesetih pretvara u neku vrstu kontrapunkta ušuškanoj mladosti glavnog junaka. (…)

Izvor: http://www.helsinki.org.yu/doc/reports/srp/Izvestaj2006.pdf