Kuvarove kletve i druge gadosti

Ima pisaca koji jednu knjigu pišu čitav život, dok ima i takvih kao Tešin, koji su u stanju i u jednoj omalenoj knjižici da ispišu još stotinu drugih, monumentalnih. Mlad po godinama, ali već sasvim iskusnog spisateljskog staža, osebujnog umetničkog izraza i talenta već odavno dokazanog kroz sedam objavljenih knjiga, Srđan V. Tešin, u svom najnovijem romanu, anticipira pojam zla sa jednom malom banatskom sredinom. Uprkos džepnom formatu, malom broju stranica i tehničkom skromnošću sa kojom ga je izdavač opskrbio, dokaz da su Kuvarove kletve i druge gadosti velika knjiga kultnih razmera, govori i to što su ga jedan naš scenarista i režiser adaptirali za filmsko platno, pa možda jednom doživi i filmsku premijeru, i to u izvedbi neke strane producentske kuće.

U romanu spoznajemo svu ubitačnost naše palanačke filozofije. Kroz priču o jednoj porodici iz banatskog sela Mokrin, čiji se bizarni članovi prate u višedecenijskom kontinuitetu prividno berićetnog socijalizma, raspada Jugoslavije, ratova i mraka devedesetih, na dubinski način, suočavamo se sa jednim univerzalnim problemom filozofije još od vremena biblijskog Jova: problem ZLA. Odakle ono dolazi, otkud ono u našim životima? Junaci Kuvarovih kletvi kao da se nadmenu ukoličini počinjenih zala i morbidnosti, a gnusobni obrti u radnji su mnogobrojni, pa ih je prosto nemoguće navesti u ovoj maloj recenziji. Čitalac će možda biti u nedoumici da je pred njim klasičan horor žanr, ali nije. Priča je naravno izmišljena, likovi su izmaštani, ali nam se posle čitanja Kuvarovih kletvi, neodoljivo nameće mučna slika o Balkanu, kao stvarnom prostoru kojim su u proteklih pedeset godina zaista vladale groteskne okolnosti i duvali vetrovi mržnje, naseljenom čudovištima a ne ljudima.

Kuvarove kletve i druge gaodsti su me podsetile na Fransiska Goju, na izložbu Kaprićos grafika koja je pre nekoliko godina gostovala u Srbiji. Isti nakazni svet, isti čudovišni likovi čija se ljudskost sasvim izgubila u senci monstrouznosti, ista sredina koja je do te mere poprimila oblik nakaradnosti, da su dovedene u pitanje i same vrednosti na kojima nam počiva civilizacija. Utvare sa Gojinih grafika i Tešinova knjiga sjajno se nadopunjuju. I kod nas i u svetu, na sceni je već uveliko popularisanje nekakvog amoralističkog duha, jedne ničeanske ravnodušnosti na bol, patnju i potrebe drugih. Potrebne su nam priče poput Tešinove, sa jasnom porukom da je problem savremenog sveta, ipak, izgleda, isključivo moralne prirode.

Autor: Vladimir Vujinović, “Bestseler”, broj 46, decembar 2007.