[...]
U putopisima prepoznajemo nagon da se ispriča i zapiše puno životnih “van-književnih” zanimljivosti. Uglavnom smo rasterećeni dočaravanja i zavođenja, ne nalazimo se pred začudnim pripovedačem nego čudom od pisca. Nismo ispod bogomdanog sveznajućeg pripovedača, već sa svim što pisac nosi u sebi, stideo se toga ili hvalisao time. I neće nas masirati raznim verzijama svojih doživljaja u zavisnosti od raspoloženja ili pijanstva. Nego mi otvaramo knjigu. Da ne pominjem mogućnosti žvrljanja i podvlačenja tuđih sećanja, zaustavljanje autora zavrtanjem ušiju.
Kao i u putopisima Kroz pustinju i prašinu sjajnog, a tako suprotno odmerenog vršnjaka Šajtinčevog, Srđana V. Tešina, izvrsno zadovoljstvo pričinjava nam neverovatno gusto tkanje biografskog, intimnog, misaonog i osećajnog. Dopustite mi da podsetim na ovu knjigu: Opreznim i nenametljivim stilom, pisanjem koje se upisuje pod kožu, od čije britkosti možete da se naježite i stidljivošću koja može da nas iskreno nasmeje, Srđan V. Tešin nas majstorski vuče kroz bockavu prašinu sećanja, i vodi nas iznad pustinja uraganskih zaborava. Geografski globalno gledano malenim putovanjima, autor nam pokazuje kolika je stvarna veličina duboke proživljenosti svakog koraka, pogleda i sna. Piščevo intimno postaje ekstremno zanimljivo ne samo zbog čitaočevog urođenog voajerstva, već nas tekstom uči kako da kreativnije i duhovitije sagledavamo život. [...]
Autor: Ivan Pravdić
Izvor: Polja
2 responses so far ↓
neda // February 4, 2008 at 10:56 pm
ugi je najbolji pisac u poslednjih 57 godina na prostranstvu banatskom….
Sergio // February 11, 2008 at 12:58 pm
Slažem se! Ugi je moj brat!
Leave a Comment