U Sloveniji je nedavno objavljen – pod naslovom „Kuharjeva prekletstva in druga grozodejstva“ – roman „Kuvarove kletve i druge gadosti“ kikindskog pisca Srđana V. Tešina. Izdavač knjige je Centar za slovensko književnost. Knjiga je objavljena u Ediciji „Aleph“, koju uređuje Brane Mozetič i u kojoj su, između ostalih, objavljeni prevodi poznatih regionalnih pisaca poput Davida Albaharija, Tatjane Gromače, Semezdina Mehmedinovića, Aleša Debeljaka i drugih.

Knjiga je štampana uz podršku evropskih fondova. Prevodilac Tešinove knjige je Sanja Polanc, koja je poznata po prevodima knjiga Miljenka Jergovića, Slavenke Drakulić, Dubravke Ugrešić, Veljka Barbierija i drugih pisaca koji stvaraju na srpskom, hrvatskom, bošnjačkom ili crnogorskom jeziku.

„Kuvarove kletve i druge gadosti“ je 2006. godine objavljen u izdanju prestižnog beogradskog izdavača „Stubovi kulture“. Tešin je 2004. godine za nacrt ovog romana dobio nagradnu stipendiju Fonda „Borislav Pekić“ i srpskog PEN Centra. „Kuvarove kletve i druge gadosti“ bio je finalista izbora NIN-ove nagrade za najbolji roman godine, a po odlomcima iz ovog romana mađarski umetnik Geza Ritz nacrtao je strip koji je objavljen u subotičkom časopisu „Simpozion“.

Srpsko književno društvo, Srpski PEN Centar, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Izvršno veće Vojvodine i Skupština Grada Beograda uputili su poziv kikindskom piscu Srđanu V. Tešinu da bude gost devete Međunarodne književne kolonije „Čortanovci 2009″, koja će biti održana od 10. do 17. septembra 2009. godine. Pored Tešina, ostali pozvani učesnici Kolonije su: Lenka Danjhelova (Češka), Claude Ber (Francuska), Ivan Dobnik (Slovenija), Mile Stojić (BiH/Hrvatska), Boris Jovanović Kastel (Crna Gora), Aida Haner (Rumunija), Jovica Ivanovski (Makedonija), Predrag Bjelošević (BiH) i Dejan Aleksić (Srbija).

U okviru međunarodne saradnje Srpsko književno društvo je, uz podršku Srpskog PEN centra, osnovalo godišnju međunarodnu koloniju pisaca u Čortanovcima. Književna kolonija se održava neprekidno, od septembra 2001. godine. Među najznačajnijim piscima iz sveta, gosti Kolonije bili su Huan Oktavio Prens (Argentina), Umberto Fjori (Italija), Robert Huan Kantavelja (Španija), Eva Zonenberg (Poljska), Kazuko Širaiši (Japan), Ala Tatarenko (Ukrajina), Karol Hmel (Slovačka), Anastasis Vistonitis (Grčka), Aleksandar Genis (SAD) i dr.

Takođe, Tešin je pozvan na književni festival Revija malih književnosti koji će se održati u književnom klubu „Booksa“ u Zagrebu od 6. do 9. oktobra 2009. godine, te u Rijeci, Zadru i Dubrovniku od 9. do 11. oktobra 2009. godine. Književni klub „Booksa“ svake godine na ovom Festivalu predstavlja po jednu književnu scenu iz regiona, a ove godine je to srpska književna scena. Selektor ovogodišnjeg Festivala je književni kritičar Teofil Pančić, koji je na popis, pored Tešina, uvrstio i Danijela Kovača, Andriju Matića, Borivoja Adaševića, Srđana Papića, Sašu Ilića, Ota Oltvanjija, Anu Ristović i Draganu Mladenović.

Festival europske kratke priče (FEKP), prema oceni medija i stručne javnosti – najcenjeniji i najpopularniji književni festival u Hrvatskoj, već osmu godinu zaredom dovodi najbolje evropske prozne pisce, organizuje prevodilačke radionice, dodeljuje stipendije, spaja autore i izdavače… Ove godine FEKP se, od 31. maja do 5. juna, održava u Zagrebu i Zadru.

Zemlja partner Festivala europske kratke priče ove godine je Irska, a pisci koji će je predstavljati spadaju u red najnagrađivanijih i najcenjenijih predstavnika savremene irske književne scene. Na Festivalu će nastupiti četvoro sjajnih pisaca kratkih priča i jedan pesnik iz Irske: Mary Morrissy, Philip Ó Ceallaigh, Éilís Ní Dhuibhne i Micheál Ó Conghaile.

Među gostima ovogodišnjeg Festivala europske kratke priče su: Rachel Trezise (Vels), László Garaczi (Mađarska), Alex Epstein (Izrael), Samir El-Youssef (UK/Liban), Gonçalo M. Tavares (Portugalija), Cecilia Davidsson (Švedska), Abdelkader Benali (Holandija), Julija Franck (Nemačka) i drugi poznati i manje poznati pisci.

Domaću književnu scenu će predvoditi: Senko Karuza, Zoran Pongrašić, Miroslav Mićanović, Neven Ušumović, Zoran Pilić, Rujana Jeger, Damir Karakaš, Zoran Ferić i drugi.

Kikindski pisac Srđan V. Tešin ove godine je jedini predstavnik književne scene iz regiona.

Jedan od najomiljenijih festivalskih događanja – pored čitanja uživo, razgovora sa piscima, prevoditeljskih radionica i sličnih književnih stvari – svakako jeste program poznat pod nazivom – „Hrvatski pisci kuhaju“. Ove godine u ulozi kuvara nastupaju: Senko Karuza, Zoran Ferić, Ivica Prtenjača i Robert Mlinarec.

Više o programu i autorima može se pronaći na adresi www.festival-price.profil.hr.

Priča „Tulumbe i smrt“ Srđana V. Tešina uvrštena je u tematsku antologiju „Poslastičarske priče“ posvećenu pripovetkama o poslastičarnicama koju su priredili proslavljeni pisac David Albahari i multimedijalni umetnik iz Arizone Vladan Mijatović Živojnov.

U knjizi „Poslastičarske priče“ objavljeno je osamnaest priča savremenih srpskih pripovedača na temu slatkiša. Knjiga, koju su priredili David Albahari i Vladan Mijatović Živojnov, objavljena je u biblioteci „Tema“ izdavačke kuće „Arhipelag“.

Zbirka „Poslastičarske priče“ prva je u novoj ediciji posvećenoj tematskim antologijama moderne pripovetke, rekao je direktor izdavačke kuće „Arhipelag“ Gojko Božović na promociji u Srpskom PEN centru.

Božović je rekao da u pričama, osim kolača, ima i uzvraćenih i neuzvraćenih ljubavi, osveta i tragedija, mitologije malih varoši i političkog ludila u kojima se poslastičarnice pokazuju kao mesta u kojima se ukrštaju stvarni i nestvarni svetovi.

David Albahari izjavio je da se u današnjem vremenu stvari brzo menjanju, a da je jedna od promena lagano nestajanje tradicionalnih poslastičarnica sa kolačima kao što su baklave, alve, šampite, krempite, minjoni, ali i pića kao što su limunada ili boza.

„Takve poslastičarnice su sve ređe, a umesto njih se pojavljuju moderne, koje liče na kafiće u kojima se prodaju kolači za koje je važniji izgled nego ukus, a pije se espreso kafa i koka kola“, rekao je Albahari i istakao da je zbog takve situacije nastala kniga „Poslastičarske priče“, u kojoj istaknuto mesto imaju upravo poslastičarnice i tradicionalni kolači.

„Postojala je opasnost da sve priče budu slične, jer zapravo govore o vrlo nepretencioznoj stvari, ali svi pripovedači su temu poslastičarnica iskoristili da zapravo napišu svoje priče koje govore i o ljubavi, prijateljstvu, porodici, poslu, politici“, rekao je Albahari.

Albahari je dodao da knjiga predstavlja prikaz onog što je trenutno aktuelno i najbolje u savremenoj srpskoj prozi.

U zbirci su pored priča Davida Albaharija i Vladana Živojinova i pripovetke Svetislava Basare, Mihajla Pantića, Ljubice Arsić, Jelene Lengold, Milana Đorđevića, Nenada Jovanovića, Đorđa Jakova, Uglješe Šajtinca, Borivoja Adaševića, Branka Anđića, Vladimira Ćurgus Kazimira, Saše Ilića, Vase Pavkovića, Vuka Rasa, Srđana Tešina, Divne Vuksanović.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/22474/%22Poslasti%C4%8Darske+pri%C4%8De%22+srpskih+pisaca+.html

Knjiga „Poslastičarske priče“, koju su priredili David Albahari i Vladan Mijatović Živojnov, objavljena u okviru biblioteke „Tema“ Izdavačke kuće (IK) „Arhipelag“, predstavljena je juče u Srpskom PEN centru u Beogradu. Direktor IK „Arhipelag“ Gojko Božović rekao je na konferenciji za novinare, a prenosi agencija Beta, da je knjiga „Poslastičarske priče“ prva u novoj ediciji posvećenoj tematskim antologijama moderne pripovetke.

Prema njegovim rečima, knjiga donosi 18 priča nekih od vodećih savremenih srpskih pripovedača, među kojima su: Svetislav Basara, Mihajlo Pantić, Ljubica Arsić, Jelena Lengold, Milan Đorđević, Nenad Jovanović, Đorđe Jakov, Uglješa Šajtinac. „Među piscima koji su napisali priče za ovu knjigu jesu i David Albahari i Vladan Živojnov, kao i Borivoje Adašević, Branko Anđić, Vladimir Ćurgus Kazimir, Saša Ilić, Vasa Pavković, Vuk Ras, Srđan Tešin, Divna Vuksanović“, rekao je on.

Božović je dodao da u pričama, osim kolača, ima i uzvraćenih i neuzvraćenih ljubavi, osveta i tragedija, mitologije malih varoši i političkog ludila, a poslastičarnice se pokazuju kao mesta na kojima se ukrštaju stvarni i nestvarni svetovi. David Albahari je rekao da se u današnjem vremenu stvari brzo menjanju, a da je jedna od promena lagano nestajanje tradicionalnih poslastičarnica s kolačima kao što su baklave, alve, šampite, krempite, minjoni, ali i pića kao što su limunada ili boza.

- Takve poslastičarnice su sve ređe, a umesto njih se pojavljuju moderne, koje liče na kafiće u kojima se prodaju kolači za koje je važniji izgled nego ukus, a pije se espreso kafa i koka-kola – rekao je Albahari i još istakao da je zbog takve situacije nastala kniga „Poslastičarske priče“, u kojoj istaknuto mesto imaju upravo poslastičarnice i tradicionalni kolači.

- Postojala je opasnost da sve priče budu slične, jer, zapravo, govore o vrlo nepretencioznoj stvari, ali svi pripovedači su temu poslastičarnica iskoristili da napišu svoje priče koje govore i o ljubavi, prijateljstvu, porodici, poslu, politici – rekao je Albahari i na kraju dodao da knjiga predstavlja prikaz onog što je trenutno aktuelno i najbolje u savremenoj srpskoj prozi.

http://www.gradjanski.co.yu/navigacija.php?vest=31353

Piše: Vladislava Gordić Petković

Politika, 30.08.2008. 

Tešin i Pančić spadaju u tip angažovanog kolumniste čiji pogled snajperski krstari po stvarnosti, uveličavajući anomalije, sa željom da se rasformiraju eskadroni sitnih bezakonja i upornih prostakluka koji terorišu svakodnevicu. Ne manje angažovan Randelj u pozi varoškog Montenja divani o ushitima i poniženjima novosadskog potkontinenta.

Predsednik Tadić miriše tek odštampanu knjigu u prostorijama jedne izdavačke kuće; takmičenje u skoku udalj ispred Futoške pijace; pepeo iz urne umešen u kobasice; trafikantkinja savladava provalnika kik-boks zahvatom. Nisu u pitanju kadrovi iz televizijskih priloga, a ni književna uprizorenja svakodnevice. Sve navedeno – od slika javnog života grada do predsednikovog intimnog, skoro detinjeg čina uranjanja u knjigu – sve su to detalji zamrznuti u nedeljnim kolumnama takozvanih „novinskih pisaca”: pisaca na stalnom ili povremenom radu u štampi. Iako su različite poetičke i generacijske pripadnosti, njihov je njuh za taj detalj vredan zamrzavanja toliko sličan da je gotovo nemoguće pogoditi koji je prizor iz prve rečenice opisao Teofil Pančić, koji Marija Knežević, a koje dugujemo Srđanu V. Tešinu i Đorđu Randelju.

Prividno blizak neugodnom kvalifikativu „primenjena književnost” i istinski suprotstavljen trivijalizaciji, novinski žanr kolumne, svežnja „beležaka sa kraja stola”, nastaje kao nepomirljiva opozicija književnoj naraciji. Odbijanje da se iskustvo literarizuje zajednička je odlika nekoliko knjiga kolumni, ma kako se po nakanama i stilu razlikovao Srđan V. Tešin i njegov Alternativni vodič kroz Vavilon (Gradska narodna biblioteka Zrenjanin, 2008) od Knjige utisaka Marije Knežević (Treći trg, 2008). Njihove su knjige izabranih novinskih tekstova objavljivanih u „Građanskom list”u, odnosno „Politici” obimom, ali ne i ambicijom, tanje od višetomnih poduhvata kolumnista „Vremena” i „Dnevnika”, Teofila Pančića i Đorđa Randelja. Pančić je u proteklih sedam godina sedam knjiga sabranih novinskih tekstova objavio (a dve za jesen najavio), dočim je Randelj pravi „podvižnik“ sa kolumnističkim troknjižjem samo u ovoj godini (Priče iz novog veka, Ekser u cipeli, Nedovršena rečenica, Dnevnik – Novine i časopisi, 2008).

Knjiga lokalnog aforističara ritualno bačena kroz prozor voza kao „književno đubrivo”, fotografija atentatora pobožno pohranjena u novčanik lokalnog političara i NIN-ov laureat iz u enciklopedijama nezabeleženog banatskog sela Samoša nisu teme iz književnosti već teme za život. Novinski tekstovi su viši vid ispovedanja i dvostruki obračun sa stvarnošću: oni ne samo da stvarnost kritikuju, nego se i dovijaju da je sačuvaju od literarizacije. Literarizacija doživljenog je u novinskoj kolumni zabranjena, iz sasvim jasnog razloga: kolumna je, kao i esej, svodiva na definiciju koju je nehotice kreirao renesansni filozof Frensis Bejkon kad je svojim Esejima dao alternativni naslov – saveti građanski i moralni.

Tešin, Randelj i Pančić su savetodavci tek donekle: obuzdavajući sebe u iznošenju propisa koliko i opisa, ovi autori ne dozvoljavaju jasno upamćenim utiscima i duboko urezanim sećanjima da se otisnu na okean univerzalija i pretvore u zamagljenu senku na horizontu. Njima je strano nasilje uopštavanja, jer kolumna mora poći od ličnog. Oni pružaju otpor niskim literarnim pobudama: život često hoće i mora da ostane tamo gde jeste, u dimenziji realnog postojanja, tamo gde može i mora da bude građa za komentar, emotivnu reakciju ili posredan, metaforični nauk – ne za roman ili priču.

Novinski esej nastaje u pokušaju da se život sačuva od nepotrebne poetizacije. Kolumne Srđana V. Tešina eksperimentišu sa graničnom prirodom inspiracije: jedinstven lik ili priča može da se predstavi u eseju i romanu, da bude literarni motiv, trač i urbana legenda, upravo kao što Tešin i pokazuje na primeru one nesretne urne čiji se pepeo sipa u kobasice. Tešin i Pančić spadaju u tip angažovanog kolumniste čiji pogled snajperski krstari po stvarnosti, uveličavajući anomalije – ne zato da bi crne mrlje zaklonile svetle horizonte već sa željom da se rasformiraju eskadroni sitnih bezakonja i upornih prostakluka koji terorišu svakodnevicu. Ne manje angažovan Randelj u pozi varoškog Montenja divani, potanko i melanholično, o ushitima i poniženjima novosadskog potkontinenta.

Sva su trojica zaljubljenici Ravnice, a njihova opsesivna vezanost za vojvođanski prostor vodi kristalisanju jednog istog panonskog splina u bitno različitim retortama. Njihove kolumne nisu ni mikro, ni ekspres; nisu letnja kiša od hiljadu i po slovnih znakova koji zabobonjaju po hartiji i rasprše se ni u šta. Pišući kritički a bez agresije, biografski a bez reklamerstva, opušteno a bez nehaja, kolumnistički trojac našao se na granici melanholije i satire, između jasno deklarisanog političkog stava i rasutog tovara ideala. Rasutog čitalaštvu na uvid.

http://www.politika.co.yu/rubrike/Kulturni-dodatak/Pisci-iz-novina.lt.html

U letnjem dvobroju novosadskog časopisa za književnost i teoriju „Polja“ možete pročitatni novu priču Srđana V. Tešina „Vještici ne daj da živi“

Odlomak:

Epilog:
Mrzeo sam babu sa prvog sprata. Što da se lažemo? Ličila je na nepodnošljivu kevu Denija Devita iz filma Baci mamu iz voza. Verujte mi na reč, svakome ko je gledao ovaj film jasno je zašto je moja užasna Momma morala da umre. Valjda je bilo zacrtano, i pre nego što smo kupili stan ispod babinog, da upravo ja postanem njen Oven Lift.
* * *
Zvala se Radinka. Svoje ime nevešto je napisala crvenim flomasterom na poštanskom sandučetu, pored prezimena koje je bilo izgrebano do nečitljivosti, a podrobnija obaveštenja o njoj dobili smo od Ružice, dobrodržeće, pristojno našminkane i uvek doterane penzionerke, koju, začudo, nije krasio i jednako uglađen rečnik. Babuskera je, tvrdila je Ružica, prepodne bila na bensedinima, popodne na rakiji.
- Ludača živi sama, a odavno je skrenula pameću. Šta da ti više pričam, Miki… Sinoć je prosula lavor prljave vode na komšinice koje su se raskokodakale ispod njenog prozora. Jutros je na čistača ulice bacila čašu jogurta. A pre neki dan je decu, dok su se igrala ispred zgrade, gađala pivskim flašama.
Prolazak ispod njenog prozora nosio je sve rizike pretrčavanja ulice pod snajperskom vatrom. Radinka je, izgleda, mogla s lakoćom da pogodi čoveka veknom buđavog hleba čak i ako bi, trčeći u cik-cak, ta pokretna meta naročito pokušavala da izbegne direktan pogodak u glavu. Pitao sam se kako joj je to polazilo za rukom.
- Trebalo bi specijalci da istraže njenu neviđenu veštinu gađanja.
Sprdao sam se sa njom, izazivao time sudbinu, a bolje bi mi bilo da sam ćutao.
Samo dan posle našeg zvaničnog useljenja u novi stan bacila je plastičnu kesu s nekakvim đubretom na tek oprani auto mog šuraka Milenka, štopera nakovačkog „Poleta“. Nismo se valjano ni parkirali ispred zgrade, u nameri da istovarimo svinjsku polutku, kad je Radinka s prozora zafrljačila usranu kesu na krov šurakovog auta. On je odmah, preskačući rasute smrdljive otpatke, utrčao u zgradu. Skrivao sam se iza njegovih širokih leđa dok je zvonio, vikao i besno udarao pesnicama u babina vrata, sve bezuspešno. Nije beštija otvorila, ali je zato uzvratila kontranapadom, počela je da lupa u pod toliko snažno da je moja supruga Milka otad ubeđena da je plafon popucao baš od siline te paklene lupnjave. Ona je i bez komšinice-tlačiteljke mrzela ovu zgradu sa najprljavijim stepeništem u istoriji stanovanja u naselju Mars. Prva pesma koja se začula iz našeg stana bila je Tužna je nedelja. dalje

Pobjeda: Ako ste bili klasik srpske književnosti, znači li to da više nijeste u toj književnosti, da ste iz nje „protjerani“?

Mirko Kovač: - Vi nijeste u jednoj književnosti samo po tome koliko ste javno prisutni ili koliko vas zvanično ističu, nego i po onome koliko se o vama kao piscu govori, koliko vas nove generacije koje dolaze „čista srca“ u književnost, prihvataju kao svoje nasljeđe. U Beogradu se pojavila jedna nova grupa mladih i darovitih pisaca s kojima sam u kontaktu, čije knjige čitam, prije svega mislim na Sašu Ilića ili Srđana V. Tešina, ali i na druge britke i sjajne esejiste, ponajprije one oko kulturnog dodatka „Beton“ u listu „Danas“. [...]

Izvod iz intervjua, 5. jul 2008. godine

Izvor: www.pobjeda.co.me

Beogradska izdavačka kuća „Stubovi kulture“ nedavno je objavila drugo izdanje avanturističkog romana Srđana V. Tešina „Kroz pustinju i prašinu“. Prvo izdanje premijerno je predstavljeno pre tri godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Ovaj roman koji govori odrastanju, o istorijskim, socijalnim, političkim i erotskim avanturama, o gradovima bivše Jugoslavije, Srednje i Istočne Evrope i Mediterana, ali i o svakodnevici i užasima oživljene istorije devedesetih Ministarstvo kulture Republike Srbije je, 2005. godine, otkupilo za sve 173 biblioteke u Srbiji.

Roman je svojevremeno promovisan u Umagu, Beču, Beogradu, Novom Sadu, Kikindi, Petrovcu na Mlavi…

Čini se da je najbolju preporuku za (ponovno) čitanje ovog romana dao Teofil Pančić koji je u nedeljniku „Vreme“ napisao: „…iako hard-core Panonac, Tešin razume i oseća mediteranske mirise, boje, prizore: retko se čija proza može tako lako (i jako) namirisati na Jug, poput lavande…“

Knjiga se može kupiti u svim bolje snabdevenim knjižarama u Srbiji.