Pobjeda: Ako ste bili klasik srpske književnosti, znači li to da više nijeste u toj književnosti, da ste iz nje “protjerani”?

Mirko Kovač: - Vi nijeste u jednoj književnosti samo po tome koliko ste javno prisutni ili koliko vas zvanično ističu, nego i po onome koliko se o vama kao piscu govori, koliko vas nove generacije koje dolaze “čista srca” u književnost, prihvataju kao svoje nasljeđe. U Beogradu se pojavila jedna nova grupa mladih i darovitih pisaca s kojima sam u kontaktu, čije knjige čitam, prije svega mislim na Sašu Ilića ili Srđana V. Tešina, ali i na druge britke i sjajne esejiste, ponajprije one oko kulturnog dodatka “Beton” u listu “Danas”. [...]

Izvod iz intervjua, 5. jul 2008. godine

Izvor: www.pobjeda.co.me

Beogradska izdavačka kuća “Stubovi kulture” nedavno je objavila drugo izdanje avanturističkog romana Srđana V. Tešina “Kroz pustinju i prašinu”. Prvo izdanje premijerno je predstavljeno pre tri godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Ovaj roman koji govori odrastanju, o istorijskim, socijalnim, političkim i erotskim avanturama, o gradovima bivše Jugoslavije, Srednje i Istočne Evrope i Mediterana, ali i o svakodnevici i užasima oživljene istorije devedesetih Ministarstvo kulture Republike Srbije je, 2005. godine, otkupilo za sve 173 biblioteke u Srbiji.

Roman je svojevremeno promovisan u Umagu, Beču, Beogradu, Novom Sadu, Kikindi, Petrovcu na Mlavi…

Čini se da je najbolju preporuku za (ponovno) čitanje ovog romana dao Teofil Pančić koji je u nedeljniku “Vreme” napisao: “…iako hard-core Panonac, Tešin razume i oseća mediteranske mirise, boje, prizore: retko se čija proza može tako lako (i jako) namirisati na Jug, poput lavande…”

Knjiga se može kupiti u svim bolje snabdevenim knjižarama u Srbiji.

Pisac koji dokazuje da je i kao novinar moguće pisati o svakodnevnim novinarskim temama na nesvakidašnje nadahnut i poetičan način, toliko drugačiji od one uobičajene savremene žurnalističke nepismenosti i tupavosti, koje vladaju u većini medija. “Ałternativni vodič kroz Vavilon” i jeste zbirka tekstova i kolumni koje je Tešin u prethodnih deset godina objavljivao u “Kikindskim novostima”, “Kikindskim”, “Građanskom listu”, “Yellow Cabu”, “Vremenu” i listu “Danas”. Čovek koji je baš zbog svojih novinskih tekstova često zapadao u konflikte sa tvrdokornim lokalpatriotskim nacionalistima, jedini koji je u Srbiji doživeo da ga i tuže zbog književne kritike, ali uvek najbolji baš u pisanju. Koliko god da je Tešin kao prozaista u svojim ranijim knjigama okrenut mračnim devedesetirn i patriotizmu kao okajavanju sopstvenih grehova, a ne samo veličanju gubitaka - tollko je “Alternativni vodič kroz Vavilon” malo suptilniji zbir esejističkih razmatranja o kulturi ove naše nesrećne sredine.

Okrenut prevashodno tematici književnog stvaralaštva, kroz svakodnevne primere i događaje do kojih je kao novinar dolazio, Tešin nas upoznaje sa apsurdnošću položaja pisaca u današnjoj Srbiji, sa uzaludnošću, nezahvalnošću, ali i magijom koju pisanje može doneti. Književnost nam se ovde ogoljuje do srži, prikazuje sa svim svojim manama i čarolijama, postavlja na mesto koje još od Gutenberga zasluzuje da ima: kao fenomen o čijoj prošlosti i budućnosti uvek vredi raspravljati. Jeste možda sve pomalo vavilonski zbrkano autorovom sveznadarskom težnjom i enciklopedijskim upadicama, ali naša književnost je prosto zaslužila da dobije i jedan ovakav novinarski ogled.

Autor: Vladimir Vujinović

YellowCab, jun 2008.

U trenutku kada je moj grad odlučio da mu više nisam potreban ni kao pisac ni kao novinar, internet me spasao gladi i siromaštva. Poziv iz „Građanskog lista“ da budem njihov kolumnista stigao je u pravi momenat. Činjenica da sam antitalenat za gomilanje materijalnih dobara samo mi olakšava posao. Onima koji se dobro ožene pisanje romana ide kao podmazano - kaže književnik iz Kikinde Srđan V. Tešin, koji je upravo predstavio najnoviju knjigu „Alternativni vodič kroz Vavilon“.

Knjiga je nastala od kolumni koje ste objavljivali od 1998. godine do danas. Ko je došao na ideju da se ti tekstovi objedine?
- Poziv iz zrenjaninske biblioteke zatekao me nespremnog. Nakon desetogodišnjeg pisanja, tekstova je bilo desetostruko više. Odabrao sam 200, ali nisam uspevao da napravim knjigu jasno definisanih celina. Na predlog urednika Vladimira Arsenića, u pomoć sam pozvao prijatelja Nevena Ušumovića, istarskog književnika. On je surovo odstranio dve trećine mog izbora. Pedeset tri kolumne podelio je u celine, poglavljima dao naslove i napisao pogovor. U neku ruku, ovo je njegova koliko i moja knjiga.

Radili ste u kikindskom Domu omladine, ali su vam 2005. radikali dali otkaz. Posle jednog tvog intervjua splitskom „Feral tribjunu“, optuženi ste da se bavite politikom kako bi poduprli svoj književni rejting.
- To je, naravno, besmislen argument. Posmatrajte stvar logično: da li je za pisca bolje da ga čitaju svi odreda ili da ga bojkotuje i prezire ovdašnji veliki korpus nacionalističke i politički radikalne čitalačke publike? U stvari, treba pitati: da li je ignorantski odnos lokalnih vlastodržaca prema meni politički obojen? Zbog čega za četiri godine nisam prisutan ni u jednom od tri njihova medija, osim kada me napadaju i čitaju stranačka saopštenja o mom javnom i privatnom životu? Teško da bilo ko od njih ima predstavu o tome šta znači imati književni ili bilo kakav drugi rejting.

Mora li pisac da bude politički angažovan?
- Ništa se ne mora osim umreti. Tomas Man, Ginter Gras, Hajnrih Bel, Česlav Miloš, Albert Kami, Žan Pol Sartr, Aleksandar Solženjicin, Orhan Pamuk, Mario Vargas Ljosa, Ivo Andrić, Miroslav Krleža, Svetislav Basara, Vida Ognjenović… Svi su imali ili imaju politički angažman. Što bi se reklo - kombinacija političke svesti, umetničke kreativnosti i moralnog integriteta može da bude samo dobar primer budućim generacijama. Zato pisci, kao javni radnici, moraju da imaju politički angažman.

O tome pišete i u najnovijoj knjizi?
O našim književno-političkim nastranostima pisao sam u „Alternativnom vodiču kroz Vavilon“. Smatram da u društvu u kome se na sve strane ugrožavaju i krše građanska prava i slobode, čovek, samim tim i pisac, ne sme svojim nečinjenjem da doprinosi još većem zlu. Ako se pod političkim angažmanom jednog pisca podrazumeva i njegova borba za demokratizaciju društva, onda on ne sme da stoji po strani.

Neki kritičari kažu da pišete o temama o kojima drugi ne smeju javno da govore. Smatrate li sebe hrabrim?
- Malo me zbunjuje takvo određenje onoga što radim u književnosti. „Alternativni vodič kroz Vavilon“ kritika ocenjuje kao beskompromisnu i hrabru knjigu, a ja se, zapravo, samo držim filozofske maksime: „Drag mi je Platon, ali mi je draža istina“! Kao da je istina u Srbiji eskluzivna stvar. Šta znači biti hrabar u zemlji u kojoj većina drži glave u pesku.

Jedan ste od pokretača časopisa „Severni bunker“ i onlajn magazina „Plastelin“. Kakva je njihova sudbina?
- Nažalost, pripremljeni broj „Severnog bunkera“, u kojem su naši poznati književni kritičari pokušavali da odgovore na pitanje „Da li je bilo smene književne generacije u Srbiji?“ i u kojem je i izbor iz proznog stvaralaštva istarskih pisaca, čeka na objavljivanje već godinu dana. Da smo ga na geštetneru štampali - već bi izašao. Lokalna nerazumna politika i ovog puta je umešala svoje prste. „Plastelin“ je volonterska firma, mnogo jeftinija i lakša za održavanje i izlaziće na radost internetske publike.

Nova knjiga
Urednik „Stubova kulture“ Peđa Marković od Nove godine me upozorava da je dedlajn za predaju rukopisa moje nove zbirke priča „Ima li života na Marsu?“ odavno prošao. Posle 10 godina, napokon ću na jesen objaviti i drugu zbirku pripovedaka. Jedna od priča već se našla u antologijskom izboru poslastičarskih priča Davida Albaharija.

Izvor: Blic

Klikni za veću sliku

Klikni za veću sliku

Srđan V. Tešin, rođen je 1971. godine u Kikindi (Mokrinu), autor osam knjiga prevedenih na nekoliko svetskih jezika, obradovao nas je novom knjigom “Alternativni vodič kroz Vavilon”. Izbor iz deceniju duge esejistike i publicistike načinio je istarski pisac Neven Ušumović. Neke od ovih eseja mogli smo da čitamo i u “Yellow Cabu”. Za Srđana V. Tešina može se napisati da je najpažljivije čitan pisac, jer je za svoje književne kritike više puta sudski odgovarao, a lokalpatriotski đilkoški, samoprepoznati u njegovim romanima, i dalje pozivaju na linč mirnog pisca iz susedstva.

Ivan Pravdić (YC):  Tvoje kolumne i eseji po časopisima su bile čitane i čekane. Zašto si se odlučio da ih objaviš kao klasičku knjigu, i to tvoju prvu knjigu s tvrdim koricama?

Srđan V. Tešin: - Poziv koji mi je uputila zrenjaninska Gradska narodna biblioteka stigao je u pravo vreme: na desetogodišnjicu startovanja kolumne Alternativni vodič kroz Vavilon. Ono što sam znao da neću da radim, jeste da sam vršim odabir tekstova koji će ući u knjigu pa sam pozvao Nevena Ušumovića, istarskog pisca, da umesto mene sačini izbor. Zaboravljajući na trenutak na naše prijateljstvo, on je, strogo ali pravedno, od silesije tekstova odabrao pedesetak za koje smatra da predstavljaju esenciju mog publicističkog rada. Novinski tekstovi obično imaju ograničen rok trajanja, zbog toga sam se dvoumio u vezi sa objavljivanjem ove knjige iako je, ruku na srce, i ranije bilo sličnih izdavačkih ponuda. S obzirom na to da sam počeo da objavljujem dnevnike i autopoetičke tekstove, pri tom ukoričene u tvrdo, vreme je da me prime u dopisne članove SANU.

Zasto si u knjizi otkucao samog sebe?

- Trudio sam se da, pre svega u pričama i romanima, teme postavim tako da budu jasne i razgovetne još iz aviona i da, na koncu, budem što uverljiviji u dokazivanju ideja, a to su, što bi rekao Nenad Veličković,  dva pravila koja treba poštovati kako bi se napisala dobra knjiga. Dodao bih i to da dobre knjige nema bez autorovog pristanka na poligraf. Čitaoci nisu ovce koje pisci mogu da lažu bez posledica. Sve sam im priznao bez uvijanja. Iz perspektive nekoga ko se nalazi na pauzi između dve prozne knjige, ja pišem nefikcionalnu prozu i nonšalantne eseje na najrazličitije književne teme. I to kao pravoverni kampanjac koji za vreme velikog školskog odmora, pred sam čas, radi domaći zadatak.

Kako je to biti proganjan pisac u doba demokratije?

- Ni blizu onoga kako su prolazili pisci koji su živeli u staljinističkoj Rusiji ili nacističkoj Nemačkoj, naravno. Ipak, u gradu u kojem živim, u kojem nema ni D od demokratije, onemogućeno mi je da radim i zaradim, izložen sam sadizmu medija koji bez ustezanja prenose perverzna saopštenja desničarskih stranaka i udruženja, cenzurisan od strane lokalnih moćnika zaduženih za mas-kulturu, propagandu i teleće nogice u saftu pojedenih na račun i u ime građana koji ćute i ne talasaju. Ipak, s obzirom na to da sam dosetljiv poput neuništive trave zubače, ja svako malo niknem na mestu na kojem me ne očekuju. A mogu i da mi pljunu pod prozor. Od njihove pljuvačke samo ću brže da rastem!

Prevođen si na više jezika i predstavljao si svoja dela širom Evrope i preko bare. Iako su tvoje knjige, ako smem da kažem, izuzetne, u srpskim knjižarama i srpskim medijima su nevidljiv? Kako je to moguće?

- A koji je to pisac, a da nije nacionalni radenik koji urla sa bine pred demonstrantima, vidljiv u zemlji Srbiji u kojoj čak ne postoji ni knjižarska mreža? Kako da dopreš do čitaoca kad, recimo, u istočnoj Srbiji, na 200.000 stanovnika nema nijedne knjižare? Komercijalne televizije, uglavnom, nemaju redakciju za kulturu pa nema ni specijalizovanih emisija iz književnosti, a, poznato je, koga nema ne televiziji - taj ne postoji u stvarnosti. Što se tiče štampanih medija, stvar je tu nešto bolja. Ne mogu se požali: svaka moja knjiga bude propraćena kritičkim tekstovima i intervjuima u svim tiražnijim medijima u Srbiji i regionu. Ipak, možda nije stvar do medija što je slika ograničena na svega nekoliko pisaca čiji su likovi poznati široj javnosti. Možda su, prosto rečeno, književnici dosadni, nisu dobar materijal za tok-šoove. Recimo, vršeno je ispitivanje među japanskim gimnazijalcima: pred njih su stavljene izmešane fotografije internacionalnih pop zvezda i savremenih japanskih pesnika. Niko, baš niko od gimnazijalaca nije prepoznao nijednog pesnika, ali su znali ko su Viktorija Bekam, Britni Spirs ili Džastin Timberlejk. Što bi kod nas situacija bila bolja?!

Čitajući tvoju knjigu, a posebno najnoviju, stičemo utisak da si ljut i opasan čovek. Kakav si ti, za pravo, Tešinu?

- Poput antipoda Erika Banane, nezaposleni i marginalizovani smotani cvikeraš u kasnim tridesetim, koji pobesni svaki put kad se politička, ekonomska, akademska, medijska… elita, prema njemu odnosi kao prema majmunu u nameri da ga nahrani plastičnim bananama. A pošto mi se čini da ovo njihovo majmunisanje može da potraje, sve češće režim; toliko sam se izveštio u toj disciplini da bi me trebalo poslati na Olimpijadu. Lako je biti hrabar u zemlji u kojoj većina drži glavu zabodenu u pesak. A ja tvrdim: dovoljno je samo da se osvrneš oko sebe i kažeš naglas šta vidiš, ništa više od toga. To što će se odmah naći oni koji bi ta ti zapuše usta je najmanji problem. Pravi je problem što oni ćutljivi i dobri ljudi sa glavom u pesku ne žele da te čuju. Zato i pišem knjige - jer pametan zapisuje a glup pamti - da ne zaboravim na sve njih…

Četvrtak, 8. maj 2008
Narodna biblioteka “Jovan Popović” KIKINDA
19,00 – Predstavljanje knjige: Srđana Tešina, Alternativni vodič kroz Vavilon
Učestvuju: Jasmina Vrbavac i autor

Četvrtak, 15. maj 2008
Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin” ZRENJANIN
19,00 – Predstavljanje knjige: Srđana Tešina, Alternativni vodič kroz Vavilon
Učestvuju: Vladimir Arsenić i autor

Četvrtak, 22. maj 2008 – Ciklus Promotivni program
Kulturni centar Beograda - BEOGRAD
12,00 – Predstavljanje knjige: Srđana Tešina, Alternativni vodič kroz Vavilon
Učestvuju: Ivan Pravdić i autor

Zbirka tekstova, eseja i kolumni Srđana V. Tešina, pod imenom Alternativni vodič kroz Vavilon (Gradska biblioteka “Žarko Zrenjanin”, Zrenjanin, 2008), promovisana je sredinom sedmice u novosadskom Radio kafeu (Miletićeva 45). U pitanju su tekstovi pisani od 1998. do 2008. godine za Kikindske, Yellow Cab, Građanski list (…) i povremeno za Vreme i Danas.
– Izbor od 53 teksta načinio je pisac iz Umaga Neven Usumović, koji je imao zadatak da od 200 ponuđenih odabere one koji vrede. Za deset godina pisanja, tu se stvorilo na tone tekstova i ja sam potpuno svestan da je jedan deo za “jednokratnu upotrebu”. Ne spadam u one pisce koji smatraju da je svaka reč koja izađe iz mene vredna. Većina ovih tekstova se bavi književnošću, a kako su pisani za novine, držao sam se tema koje su aktuelne. Proučavao sam regionalnu i domaću književnu scenu, pa tako ova knjiga može biti neka vrsta književnog dnevnika – kaže Tešin, dodajući da je jedan od najboljih proizvoda Srbije upravo književnost.
Prema rečima Uglješe Šajtinca, Alternativni vodič… knjiga je koja govori o onome što se danas dešava, ali bez ikakve vulgarizacije. “Tešin je od filozofije uzeo sve što je literarno i poetsko, a od literature je uzeo sve što je filozofsko. On je doziran i vrlo umeren, trezvenjak koji vas ili postidi ili motiviše, a istovremeno na fini način i sugeriše šta je ono što treba pročitati”, rekao je u Radio kafeu Šajtinac.
Književnik i novinar Srđan V. Tešin rođen je 1971. Od 1996. godine do danas objavio je osam knjiga. Dobitnik je prestižne književne stipendije “Borislav Pekić” za 2004. godinu. Zastupljen je i u domaćim i u stranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti. Njegova dela prevođena su na engleski, nemački, poljski, makedonski, mađarski i slovenački jezik. Član je srpskog književnog društva, NUNS-a i NDNV-a. Kolumnista je Građanskog lista i urednik onlajn magazina Plastelin.

Izvor: Građanski list 14.04.2008.